Sove

   

Sove

 

Nakon što su domaći i svetski ornitolozi utvrdili da se u Srbiji, tačnije u severnoj pokrajini  Vojvodini, nalaze najveća zimujuća jata, a u Кikindi i najgušća gnezdeća populacija sova utina na svetu, Gradska uprava i njeni građani prionuli su na posao: edukacija lokalnog stanovništva konceptom podsticanja održivog razvoja ekološke sredine, promocija svetskog fenomena, a pre svega zaštita i briga sova koje dolaze u Kikindu. Radi ukazivanja na ovaj prirodni fenomen, u cilju turističke promocije, u Кikindi i svih devet sela   obeležena su staništa sova informativnim tablama koje podučavaju i podsećaju sugrađane na male sove ušare koje tokom zime postaju naši gosti.

Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u Vojvodini postoji oko 450 mesta okupljanja sova, u kojima ih zajedno zimuje oko 30.000 jedinki. Gradski trg u Kikindi je najveće zimsko stanište sova ušara na planeti Zemlji. Najviše primeraka izbrojano je 2009.  godine kada ih je bilo čak 736 a na jednom stablu je izbrojanao čak 145 sova ušara, što u svetu nigde nije zabeleženo. Ovo je bio dovoljan razlog da SOVA postane prepoznatljiv brend grada. U većini zemalja sove su, kao i kod nas, zaštićena vrsta.

Prva organizovana grupa gostiju došla je iz Velike Britanije u novembru 2009. godine. Od tada do danas Кikindu i njen fenomen zimujućih sova posetilo je mnogo turista, ljubitelja sova, ornitologa, iz zemlje i čitavog sveta. Osim toga, veliki broj učenika, studenata, fotografa i raznih drugih grupa iz Srbije tokom zime obilazi Кikindu. Načinjeno je stotina domaćih i stranih TV, radio, internet i novinskih priloga u vezi sa sovama. O našim sovama su pisali mnogi, od čuvenog Jovana Memedovića u svom serijalu “Sasvim prirodno” do stručnjaka za proučavanje divljih ptica i novinara Dejvida Linda. Nekoliko objavljenih članaka bilo je i u  britanskom časopisu The Wall Street Journal; Mark Rupene – dokumentarni fotograf, engleski fotograf Paul Miguel  su  takođe posetili  grad. Ovo su samo neki od ljubitelja ptica koji su proteklih nekoliko godina boravili u našem gradu.

* U novembru 2011. godine  je vrlo uspešno organizovana je i prva Međunarodna konferencija posvećena istrživanju i zaštiti sova  utina.

*Svakako jedan od najvećih događaja koji je obeležio 2015. godinu je dolazak ekipe “BBC” iz Velike Britanije u Кikindu i snimanja prvog od dva filma o fenomenu gradskih sova u sklopu serijala “One Planet”. Drugi je sniman 2018. godine.

Zbog sve češćeg dolaska ornitologa iz celog sveta, ali i ljubitelja ptica, Кikinđani promovišu Кikindu kao najveće zimovalište sova na planeti na razne načine: vajari prave sove u terakoti, mladi naučnici broje i brinu o sovama, novinari prave reportaže, snimaju se emisije, deca u vrtićima i školama uče o svetu sova.

Tokom čitave decenije uspešne saradnje i medijske promocije prirodnog fenomena, sove u Кikindi postale su prepoznatljiv brend grada. Osim navedenog vršen je monitoring zimujućih jedinki, gnezdeće populacije, monitoring ishrane i analiza staništa što je veoma naučno korisno za praćenje jedne populacije i zaštićene vrste. U cilju promocije Кikinde, kao najvećeg urbanog zimskog staništa sova na planeti , posvećujemo  posebnu pažnju ovom fenomenu u novembru, kada se sove vraćaju u naš grad. Turistička organizacija Grada Кikinde u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije organizuje niz aktivnosti u okviru manifestacije ,, SOVEMBAR,, u koju  su  uključeni učenici  osnovnih i srednjih škola. Cilj programa je edukacija mladih  kao i promocija sove na originalan i svojstven način. Organizuju se stručna predavanja  o sovama , kviz-  takmičenje ,,Šta znaš o sovi,, kao i terenski rad –  radni izlet u centru grada  ,,Sova patrola,,. Učenici osnovih škola se upoznaju sa metodama za popisivanje i praćenje sova utina koje u velikom broju zimuju u Кikindi. Ciljevi ove obuke za učenike su:

– upoznavanje sa osnovnim metodama istraživanja zimujućih sova utina

– osposobljavanje za samostalan terenski rad na praćenju sova utina

– upoznavanje sa značajem sova utina, njihovom biologijom i ekologijom

-upoznavanje sa mogućnostima za razvoj ekoturizma u Кikindi, baziranog na postojanju najvećeg svetskog zimovališta sova utina.

SOVEMBAR je nakon više od deset godina postojanja postao turistička manifestacija poznata i van Kikinde i našla je svoje visoko rangirano mesto na mapi turističkih događaja i manifestacija u Srbiji.

 

Read More

Dani ludaje

MANIFESTACIJA „DANI LUDAJE“

Svake godine, trećeg vikenda u septembru, Kikinda postane na nekoliko dana centar Evrope i to zahvaljujući jednoj zdepastoj, pomalo i nezgrapnoj biljci, tikvi – ili kako se ovde kaže – ludaji.

Od 1986. godine kada je osnovana manifestacija „Dani ludaje“ tada još lokalnog karaktera – pa do danas, kada slobodno možemo da kažemo da je međunarodnog karaktera, privukla ljubitelje ludaje i tikve iz cele zemlje i regiona.

Danas se na „Danima ludaje” Kikinđani, i ne samo oni, nadmeću čija je ludaja najduža i najteža. Skoro sve se odigrava, kako Kikinđani vole da kažu, u najlepšoj gostinskoj sobi srednje Evrope, na kikindskom Trgu. Mnoštvo događanja i programa smesti se u četiri dana, od četvrtka do nedelje. Koncerti poznatih sa pop – rok i folk estrade, odnosno klasične muzičke scene, promocije knjiga, etno nastupi domaćih, ali i gostujućih folklornih grupa, promocije najboljih literarnih i likovnih radova, privredna izložba u organizaciji kikindskih preduzetnika,, sportski događaji, samo su neki od sadržaja koji privlače brojne goste.

Petak je rezervisan za Karneval gde najmlađi Kikinđani u prvim poslepodnevnim satima prođu gradom i naprave pravu atrakciju za sve posetioce, kako bi najavili početak manifestacije. Tada mame i tate, bake i deke barem na jedan dan postaju svetski poznati modni stvaraoci koji šiju odore napravljene od džakova od jute, ukrašene žirovima, semenkama kukuruza, pasulja i ostalim „draguljima” da bi najmlađi manekeni prodefilovali „ludajgradom“.

Subota je ipak glavni dan za takmičarske ludaje i gostujuće programe, kada u okviru „Banatskog fruštuka” i „Evropskog kutka” budu promovisani etno i turistički sadržaji, ne samo srpskog i mađarskog življa severnog Banata, već i znamenitosti prijatelja iz ostalih država. I da nije „Banatskog fruštuka” na „Danima ludaje” u Kikindi, do sada bi već mnoga tradicionalna jela bila zaboravljena. Gostinska soba je sastavni deo manifestacije i upotpunjuje je muzikom i igrom afirmisanih i neafirmisanih umetnika kako našeg grada, tako i gostiju iz susednih zemalja.

Za one koji poseduju sportski duh tu su „Igre i igrarije sa ludajom” – u okviru koje je štafetno trčanje sa bundevom u ruci, takmičenje u brzom jedenju semenki i pite bundevare, a sve je to rezervisano za učenike osnovnih škola.

U poslepodnevnim časovima stižemo i do finalnog dela kada stručni žiri meri čija je ludaja najduža i najteža. To je upravo ono što čini srž ove manifestacije koja privlači veliki broj posetilaca kako iz zemlje, tako i iz regiona.

 

 

Vreme održavanja manifestacije:

treći vikend u septembru


Mesto održavanja: Trg srpskih dobrovoljaca, Kikinda

Read More

Sportski centar „Jezero“

   

Sportski centar „Jezero“

 

Sportski centar “Jezero” izgrađen je i pušten u rad 1979. godine, sa ciljem zadovoljavanja potreba bavljenja sportom, rekreativnim sportom dece, omladine i građana. U sklopu Centra se nalaze zatvoreni i otvoreni bazeni koji su izgrađeni za održavanje takmičenja na najvišem nivou.
Ovaj program bazena zadovoljava prema normativima zahteve 2000 posetilaca. U sklopu ovoga kompleksa sastavni deo čine i restoran, svlačionice… U zatvorenom delu nalaze se dva bazena, od kojih je jedan dimenzije 25mx33m sa 2m dubine, dok je drugi plitak i namenjen za rad škole plivanja i za igru dimenzije 10mx14m sa kosim dnom od 40-80 cm. Na otvorenom delu nalaze se tri bazena i to: olimpijski (25mx50mx2m), srednji (25mx20mx1,20m) i mali (12mx12mx40cm). Objekat univerzalne sportske dvorane postavljen je uz severni deo postojeće hale. U ovom objektu se nalazi velika dvorana i trim kabinet sa potribinskim prostorom. Univerzalnoj dvorani sa severoistočne strane gravitira kompleks terena za male sportove, kao i dva stadiona od kojih jedan ima atletsku stazu.
Uz sve ovo sagrađen je tribinski i potribinski prostor sa svlačionicama, kupatilima, kancelarijama i velikim magacinom. Pored ovog postoji i kompleks 6 teniskih terena, a svemu ovome pripada i omladinsko naselje kapaciteta 200 ležajeva. Oko ovih navedenih prostora i objekata nalazi se travnata površina od 9 do 10ha koja se redovno održava.

 

Тelefon centrala: +381230424200
Recepcija sportske hale: +381230422211
Recepcija DTVR “Partizan”: +381230400980

Fax: +381230422448

e–mail:jezero@kikinda.org.rs

Radno vreme: Od ponedeljka do petka, 07h–21h, 

Vikendom 10h – 18h

Cena ulaznice: Odrasli 300 dinara

 Deca 250 dinara

Read More

Staro jezero

   

Staro jezero

 

Jedina prirodna vodena površina u Кikindi poznata je pod imenom „Štefančevabara“ ili „Staro jezero“. Reč je o vodenom kompleksu ukupne površine oko 5,1 hektara,udaljenom od samog centra grada svega 500 m. To je ostatak nekadašnje rečice Galacke koja je, kao ogranak reke Moriš, proticala kroz Кikindu. Posle velikih poplava Banata u 19. veku, kada je, gradnjom nasipa, počela zaštita ovog područja od poplava, Galacka je odsečena od Moriša i dotok vode je postepeno prestao. Njenim koritom danas prolazi glavni kolektor gradske atmosferske kanalizacije koji se, kao otvoreni kanal uliva u veštački vodotok –Кikindski kanal (deo hidrosistema DTD). Šezdesetih godina 20. veka, „Štefančeva bara“ je uređena kao gradsko kupalište. To je prostor koji su Кikinđani voleli i rado su boravili u njemu. Problemi sa dotokom tekuće vode bili su sve prisutniji. Sportska dvorana izgrađena 1978. godine sa zatvorenim i otvorenim plivačkim bazenima preuzela je funkciju Starog jezera iako je atraktivnost prirodnog prostora jezera bila veća od prostora zagrađenih plivačkih bazena. Nakon decenijske zapuštenosti, pre par godina započela je revitalizacija ovog prostora. Atraktivno je i zdravo mesto za odmor, rekreaciju i uživanje. Svi projetki vezani za revitalizaciju podrazumevaju da uvažavajući prirodne specifičnosti prostora, prirodno i kulturno nasleđe omoguće sportsko-rekreativne, gastronomske, manifestacione, zabavne i druge aktivnosti.

 

Read More

Bogomolja Vodice

   

Bogomolja Vodice

 

Bogomolja Vodice se nalazi na 3 km južno od Kikinde, u jednoj udoljici ispod nasipa Kikindskog kanala. Kompleks se sastoji od crkvice, konaka i kuće čuvara. U narodu je poznata i kao bogomolja vodice na tekijama. Termin tekija znači muslimanski derviški manastir (tekke). Potiče iz vremena boravka Turaka na ovom prostoru,  kada su se kod ove crkvice odmarali turski karavani. Zadržao se i posle odlaska Turaka.

Bogomolja Vodice za Kikinđane predstavlja kultno mestoto je mala crkvica  podignuta sredinom 19. veka, 1865. godine. Na uzvišenom platou iznad nje su ranije izbušena 4 bunara. Bunari  su povezani sa pumpom u crkvici. Meštani su primetili da voda iz bunara ima posebna, lekovita svojstva. Oni koji su umivali oči ovom vodom osećali su poboljšanje.  Pored bunara su počeli da čitaju molitve za zaštitu od bolesti  ili  ozdravljenje. Uskoro su ovo mesto počeli da posećuju mnogi bolesnici i iz drugih krajeva i drugi vernici, o Duhovima, na Ognjenu Mariju i Malu Gospojinu. Umivali su vodom iz bunara oči i druge delove tela. Vodu su nazvali „svetom vodom“. Ceo kompleks je proglašen za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.

 
Vodice 02

Read More

Muzej “Terra”

MUZEJ „Terra“

 

Zgrada manježa odnosno Muzeja Terra se sastoji iz dve međusobno povezane celine – aneksa i glavnog objekta. Celoviti, dobro organizovani, arhitektonski atraktivan i kompaktni prostor manježa površine 2100 kvadratnih metara, sa dobrim prirodnim svetlom i adekvatnim veštačkim osvetljenjem, pretvoren je u idealan muzejski prostor koji je potpuno adekvatan specifičnostima terakotnih skulptura, pogotovo zbog činjenice da u izložbenoj postavci Muzeja „Terra” dominiraju skulpture monumentalnih formata.
Stalna postavka formirana je 2017. godine sa otvaranjem Muzeja Terra za javnost i broji oko tri stotine skulptura velikog i malog formata.

 

 

 Adresa: Stevana Sremca bb, 23300 Kikinda

Telefon: +381 (0) 230 533 116

Fax:+381230426508

E-mail: muzej@terra.rs verica.nemet@terra.rs / kustos aleksandar.lipovan@terra.rs / menadžer međunarodne saradnje
Sajt: https://terra.rs/
Radno vreme: od utorka do subote / 10h – 16h
Cene ulaznica:
ulaznica Muzej Terra: 150 rsd
ulaznica Atelje Terra 150 rsd
ulaznica kombo (Muzej Terra + Atelje Terra): 250 rsd
Povlašćene grupe prilikom individualnih poseta (đaci, studenti, penzioneri): 100 rsd
Napomene:
Grupna poseta (50 i više osoba) popust 10%. (popust se obračunava na osnovnu vrednost ulaznice od 150 rsd bez obzira na kategoriju posetilaca).
Grupnu posetu je potrebno prethodno najaviti telefonom ili putem e-maila.
U danima otvaranja izložbi u salonu muzeja Terra, ulaznica u muzej je besplatna.
Za decu do 7 godina ulaz je besplatan uz prisustvo odrasle osobe.

Muzej poseduje mini parking.

Read More

Suvača

   

Suvača

 

Jedinstven spomenik srpske arhitekture, mlin koji su pokretali konji, podseća Kikinđane, ali i goste da u gradu imamo remek delo iz 1899. godine.Od nekoliko desetina hiljada, preostale su svega tri suvače u Evropi – u Kikindi, Sarvašu (Mađarska) i Otoku (Hrvatska). Njeni savremenici su znali, a Velikokikindski pisari zabeležili, da je 1781. godine u našoj varoši bilo sedamnaest suvača, dve decenije kasnije trideset dve, a najviše ih je bilo 1847. godine, čak pedeset jedna.U kružnoj zgradi Suvače, prečnika nešto ispod dvadeset metara, sa kupastim krovom prekrivenim biber crepom, smešten je uređaj za mlevenje. Njegov pokretački deo bio je veliki točak (postavnjen vodoravno), sličan točku seoskih kola koji su pokretali upregnuti konji, obrtali drvenu osovinu i pomoću takvog mehanizma pokretali teško mlinsko kamenje. Nije se mlelo samo žito, već i paprika i biber. A priča kaže da je žito bilo tako fino samleveno, da se brašno iz kikindskih suvača pročulo i do bečkog dvora. U proseku za jedan sat rada moglo se samleti stotinak kilograma žitarica.

  

Adresa: Nemanjina 118, 23300 Kikinda

Telefon: +381230421239

Telefon: +381230422500

Fax: +381230421033

E-mail: muzejkikinda@gmail.com

Radno vreme: utorak – subota, od 10h do 16h

nedelja i ponedeljak – neradni dani

Cena ulaznice: 50 dinara
naknada za realizaciju radionice – 50,00 dinara

Napomena:
Mogućnost posete nedeljom i organizovanja dodatnih programa za grupne posete uz prethodnu najavu

Read More

Ulica Generala Drapšina

   

Ulica Generala Drapšina

 

Kikindska ulica Generala Drapšina duga je oko dva kilometra. Od drugih je izdvaja jedinstveni drvored koji, prema oceni svetskog sajta „Arhitektura i dizajn“, ovu ulicu postavljana 22. mesto najlepših ulica na svetu. Ova ulica predstavlja pravi zeleni tunel i oazu prirode u urbanom jezgru grada. Reč je drvoredu koji prosto natkriljuje kuće i ulicu zbog čega je ovde i tokom najvećih žega sasvim prijatno u senci i hladovini. Drvored je zasađen krajem Drugog svetskog rata i ima 389 stabala. Najviše ima američkog koprivića, javora, lipe i nekoliko stabala duda.Smatra se da su stabla dobijena na poklon, kao simbol velikog prijateljstva sa našim proslavljenim naučnikom Mihajlom Pupinom, od američkog predsednika Ruzvelta. Velika pažnja posvećuje se zdravstvenom pregledu stabala, pa tako svako drvo ima zdravstveni karton.

 

Read More