Headline

Pellentesque non sem porttitor, porttitor eros eget, lobortis lacus eugiat vitae augue non, tincidunt posuere

Sove

   

Sove

 

Domaći i svetski ornitolozi utvrdili su da se u Srbiji, tačnije u severnoj pokrajini Vojvodini, nalaze najveća zimujuća jata, a u Кikindi i najgušća gnezdeća populacija sova utina na svetu. U decembru 2009. izbrojane su čak 734 jedinke. Stablo sa najviše sova utina u Srbiji, nalazi se u centru Kikinde sa čak 145 sova!O našim sovama su pisali mnogi, od čuvenog Jovana Memedovića u svom serijalu “Sasvim prirodno” do stručnjaka za proučavanje divljih ptica i novinar Dejvid Lindo.Radi zaštite ovog prirodnog fenomena i u cilju turističe promocije, u Кikindi i svih devet sela Opštine Кikinda obeležena su staništa sova, informativnim tablama koje podučavaju i podsećaju sugrađane na ovaj prirodni fenomen. Zbog sve češćeg dolaska ornitologa iz celog sveta, ali i ljubitelja ptica, Кikinđani promovišu Кikindu kao najveće zimovalište sova na planeti na razne načine: vajari prave sove u terakoti, mladi naučnici broje i brinu o sovama, novinari prave reportaže, snimaju se emisije. Ideja je da program „Novembar – mesec sova“ vremenom postane turistička manifestacija poznata i van Opštine i regiona Кikinde. Novembar kao mesec sova u Kikindi se obeležava od 2012. godine. U to vreme se organizuju brojna predavanja, skupovi i edukativne tribine. Ideja je da ova manifestacija postane tradicionalna, turistički atraktivna ne samo domaćim, već i stranim turistima i ljubiteljima ptica.Od Amerike do Azije,sove se povezuju sa mudrošću, izoštrenim čulima, magijom ili strahom.Indijanci su nosili pera sove kako bi se zaštitili od zlih duhova, i kod njih je sova bila simbol za mudrost, pomoć i moć predviđanja budućnosti.Na srednjem istoku, smatralo se da su sove sveti čuvari zagrobnog života.U Grčkoj mitologiji, sova se pojavljuje sa boginjom Atinom, a na atinskim novčićima se utiskivao motiv sove, kao simbol bogatsva i čuvara atinske privrede i svakodnevnog života. Sove su bile i zaštitnice atinskoj vojsci koja ide u rat, a ukoliko bi sova preletela vojsku pred bitku, pobeda je bila neminovna.U starom Rimu, sova je bila nečisto stvorenje koje izaziva strah i priziva zlu kob.U srednjem veku, sove stiču lošu reputaciju, kao simbol veštičarenja pod okriljem noći. Sove su povezivane sa vešticama, mračnim jezivim mestima i strahom u gluvo doba noći koje bi njihov huk izazvao.Tokom XVIII i XIX veka, sova je bila je omiljena ‘ptica propasti’ pesnicima i piscima, a u narodu se sova koristila za predviđanje vremena. Sovin vrisak je značio nalet hladnog i olujnog vremena, ali i promenu vremena na bolje, ukoliko bi se sova oglasila tokom lošeg vremena.U Engleskoj su verovali da ukoliko biste hodali oko drveta nekoliko krugova sova nikad ne bi prestala da gleda u vas, jer može beskonačno da uvrće vrat…U narodnoj medicini, sovino jaje služilo je i kao preventiva protiv alkoholizma. Dete koje bi navodno jelo sirova sovina jaja nikad ne bi postalo alkoholičar. Sovino jaje skuvano do ugljenisanja navodno je lečilo kratkovidost.U narodnim predanjima se opisuju kao ptice vodilje, ptice koje mogu predvideti vreme.U Japanu, sova simbolizuje sreću i štiti od patnje.U XX veku sovi se vraća prvobitni pozitivan simbolizam koji je imala. XXI vek ima prestonicu sove – Kikindu, u kojoj “naše” sove hukanjem međusobno komuniciraju, možda posmatraju prolaznike, ali pre svega čuvaju našu okolinu uništavajući glodare i fasciniraju Kikinđane, brojne goste i svetske stručnjake, promovišući naš grad kao planetarnu jedinstvenost: najveće zimovalište sova utina na svetu

 

Read More

Dani ludaje

   

Dani ludaje

 

Sve je počelo još u davnoj prošlosti kada su ljudi, da bi opisali koliko je Кikinda ravna, govorili: „Popneš se na ludaju i vidiš Кekendu“. Postojala je izreka, a onda je grupa entuzijasta 1986. godine napravila prve Dane ludaje. Tih početnih nekoliko godina radilo se o lokalnoj svetkovini, koja je svakog sledećeg održavanja prerastala okvire najvećeg severnobanatskog grada, da bi krajem 90-tih godina prošlog veka postala bitna srednjoevropska svečanost. Na Danima ludaje, Lale i ne samo oni, nadmeću se čija je ludaja najduža i najteža. Ova trodnevna turističko-ugostiteljsko manifestacija počinje u petak kada se održavaju različita stručna predavanja o uzgoju tikava i koncerti etno ili klasične muzike u jedinstvenim ambijentima kakvi su atelje „Terra“ u kome vajari iz čitavog sveta stvaraju jedinstvene oblike od terakote, i suvača  – jedan od dva preostala mlina na konjski pogon u Evropi. Subotom je centralna svečanost, već u ranim jutarnjim časova počinje takmičenje u spremanju različitih jela od ludaje. Ovde se pokazuju sva kuvarska umeća i maštovitost u pripremi i aranžiranju hladnih i toplih, slanih jela i poslastica od ludaje. Na Danima ludaje mame i tate, bake i deke, postaju modni kreatori gde sa svojim mališanima prave najorginalnije kostime za maskenbal koji uvodi u popodnevni deo turističkih dešavanja. Ova vesela družina, koju čine najmlađi Кikinđani i njihovi brojni gosti iz vrtića iz susednih opština, prolazi u karnevalskoj povorci trgom, u odeći sačinjenoj od ljuštike od kukuruza, vreća od kudelje i jesenjih plodova, i sve to sa nekom pesmicom i recitacijom. Nakon toga, sledi finalni deo kada stručni žiri meri čija je ludaja najduža i najteža. Dani ludaje imaju i svoju umetničku dimenziju. U Narodnom muzeju svake godine se tradicionalno postavlja izložba slikara, kao i likovni i literarni radovi učenika osnovnih i srednjih škola. Ova manifestacija ima važno mesto u turističkoj ponudi grada i svake godine privlači sve veći broj posetilaca.Manifestacija je uočena i na znatno širem prostoru i medijski praćena. Njene programe poseti oko 50000 građana Grada Kikinde i gostiju. Učesnici programa su iz svih krajeva naše zemlje, a ima ih i iz inostranstva.

  

Vreme održavanja manifestacije: druga nedelja septembra

 

Mesto održavanja: Trg srpskih dobrovoljaca, Kikinda

Read More

Sportski centar „Jezero“

   

Sportski centar „Jezero“

 

Sportski centar “Jezero” izgrađen je i pušten u rad 1979. godine, sa ciljem zadovoljavanja potreba bavljenja sportom, rekreativnim sportom dece, omladine i građana. U sklopu Centra se nalaze zatvoreni i otvoreni bazeni koji su izgrađeni za održavanje takmičenja na najvišem nivou.
Ovaj program bazena zadovoljava prema normativima zahteve 2000 posetilaca. U sklopu ovoga kompleksa sastavni deo čine i restoran, svlačionice… U zatvorenom delu nalaze se dva bazena, od kojih je jedan dimenzije 25mx33m sa 2m dubine, dok je drugi plitak i namenjen za rad škole plivanja i za igru dimenzije 10mx14m sa kosim dnom od 40-80 cm. Na otvorenom delu nalaze se tri bazena i to: olimpijski (25mx50mx2m), srednji (25mx20mx1,20m) i mali (12mx12mx40cm). Objekat univerzalne sportske dvorane postavljen je uz severni deo postojeće hale. U ovom objektu se nalazi velika dvorana i trim kabinet sa potribinskim prostorom. Univerzalnoj dvorani sa severoistočne strane gravitira kompleks terena za male sportove, kao i dva stadiona od kojih jedan ima atletsku stazu.
Uz sve ovo sagrađen je tribinski i potribinski prostor sa svlačionicama, kupatilima, kancelarijama i velikim magacinom. Pored ovog postoji i kompleks 6 teniskih terena, a svemu ovome pripada i omladinsko naselje kapaciteta 200 ležajeva. Oko ovih navedenih prostora i objekata nalazi se travnata površina od 9 do 10ha koja se redovno održava.

 

Тelefon centrala: +381230424200
Recepcija sportske hale: +381230422211
Recepcija DTVR “Partizan”: +381230400980

Fax: +381230422448

e–mail:jezero@kikinda.org.rs

Radno vreme: Od ponedeljka do petka, 07h–21h, 

Vikendom 10h – 18h

Cena ulaznice: Odrasli 300 dinara

 Deca 250 dinara

Read More

Staro jezero

    Staro jezero   Jedina prirodna vodena površina u Кikindi poznata je pod imenom „Štefančevabara“ ili „Staro jezero“. Reč je o vodenom kompleksu ukupne površine oko 5,1 hektara,udaljenom od samog centra grada svega 500 m. To je ostatak nekadašnje rečice Galacke koja je, kao ogranak reke Moriš, proticala kroz Кikindu. Posle velikih poplava Banata u 19. veku, kada je, gradnjom nasipa, počela zaštita ovog područja od poplava, Galacka je odsečena od Moriša i dotok vode je postepeno prestao….

Read More

Bogomolja Vodice

   

Bogomolja Vodice

 

Bogomolja Vodice se nalazi na 3 km južno od Kikinde, u jednoj udoljici ispod nasipa Kikindskog kanala. Kompleks se sastoji od crkvice, konaka i kuće čuvara. U narodu je poznata i kao bogomolja vodice na tekijama. Termin tekija znači muslimanski derviški manastir (tekke). Potiče iz vremena boravka Turaka na ovom prostoru,  kada su se kod ove crkvice odmarali turski karavani. Zadržao se i posle odlaska Turaka.

Bogomolja Vodice za Kikinđane predstavlja kultno mestoto je mala crkvica  podignuta sredinom 19. veka, 1865. godine. Na uzvišenom platou iznad nje su ranije izbušena 4 bunara. Bunari  su povezani sa pumpom u crkvici. Meštani su primetili da voda iz bunara ima posebna, lekovita svojstva. Oni koji su umivali oči ovom vodom osećali su poboljšanje.  Pored bunara su počeli da čitaju molitve za zaštitu od bolesti  ili  ozdravljenje. Uskoro su ovo mesto počeli da posećuju mnogi bolesnici i iz drugih krajeva i drugi vernici, o Duhovima, na Ognjenu Mariju i Malu Gospojinu. Umivali su vodom iz bunara oči i druge delove tela. Vodu su nazvali „svetom vodom“. Ceo kompleks je proglašen za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.

 
Vodice 02

Read More

Terra

   

Atelje „Terra“

 

Atelje „Terra” smešten je u nekadašnjoj fabrici crepa, bivšem “Pogonu II” IGM Toza Marković, objektu stare industrijske arhitekture sagrađenom 1895. godine.Prostor ateljea renoviran je 2010. godina i danas predstavlja jedinstven radni prostor za umetnike. Ukupna radna površina ateljea „Terra” iznosi 600 kvadratnih metara. Objekat je opremljen po najvišim standardima i nudi široke mogućnosti svojim korisnicima. U ateljeu posebnu pažnju privlači peć za pečenje skulptura, jedinstvenog gabarita, visine od 2.5 metra. Ova peć omogućila je umetnicima da sada prave monolitne skulpture velikog formata u toj visini i preko. Pored ove peći u funkciji su još šest peći različitih dimenzija.

  

Adresa: Danila Kosića bb, 23300 Kikinda

Telefon: +381230442789

Fax:+381230426508

E-mail:office@terra.rs

Radno vreme:09h -17h

Ulaz: besplatan

Napomena: Posete se realizuju isključivo u dogovoru sa
nadležnim osobama muzeja „Terra“

   

MUZEJ „Terra“

 

Otvaranjem Muzeja „Terra” u Kikindi decembra 2017. godine u
nekadašnjoj zgradi manježa kikindske kasarne, ostvarena је višedecenijska želja
i plan pokretača
Internacionalnog
simpozijuma skulptura u terakoti „Terra”
da se vajarski radovi trajno
prezentuju u gradu u kojem su nastali. Ideja o Muzeju stara je koliko i sam
Simpozijum, a razvijala se uporedo s konstantnim povećanjem broja skulptura
koje su realizovane tokom tradicionalnih simpozijumskih okupljanja.U
novootvorenom Muzeju „Terra” u Kikindi posetiocima ove jedinstvene institucije
obezbeđena je mogućnost sagledavanja stanja skulpture na prekretnici vekova i
milenijuma.Na inicijativu osnivača Internacionalnog simpozijuma skulptura u
terakoti velikog formata „Terra”, profesora i akademskog vajara Slobodana
Kojića, kikindska opština od Vojske Srbije otkupila je staru kasarnu, promenila
joj namenui predala je Centru „Terra” za Muzej. Za adaptaciju zgrade manježa u
muzejsko-galerijski prostor projekat je načinila arhitekta Aranka Blat, koja je
dosledno i verodostojno ispoštovala autentični izgled ove građevine.Po svom
značaju manjež u Kikindi zaslužuje tretman zaštite kao objekat tehničke kulture
o čemu svedoči i zvanično mišljenje-preporuka Zavoda za zaštitu spomenika
kulture iz Subotice.Potpuna rekonstrukcija izložbenog i aneksnog prostora
Muzeja „Terra” završena je 2017. godine. Zgrada manježa se sastoji iz dve
međusobno povezane celine – glavni deo objekta je viši i prostorno dominantan u
odnosu na aneksni deo, koji je znatno niži, što je uslovilo i funkcionalnu
podelu prostora. Celoviti, dobro organizovani, arhitektonski atraktivni i
kompaktni prostor manježa površine oko 2100 kvadratnih metara, s dobrim
prirodnim svetlom i adekvatnim veštačkim osvetljenjem, pretvoren je u idealan
muzejski prostor koji je potpuno adekvatan specifičnostima terakotnih
skulptura, pogotovo zbog činjenice da u izložbenoj postavci Muzeja „Terra”
dominiraju skulpture monumentalnih formata. Muzejska postavka
bogate zbirke skulptura od terakote neposredno odslikava njenu istoriju
koristeći izvanredan prostor maneža u kojem je moguć jedinstven sveobuhvatan
pogled na celinu. Postavka ne ističe hronološki sled, ali pruža mogućnost da se
prate određene promene u radu i tehnici do kojih je dolazilo tokom četiri
decenije postojanja Internacionalnog simpozijuma skulpture „Terra”. Tako
se smenjuju radovi galerijskog formata – okupljeni u četiri ugaona prostora
Muzeja, sa monumentalnim i intimnijim skulpturama, postavljenim na postamente ili
neposredno na pod, bez podele po generacijama ili nacionalnosti vajara, bez
grupisanja po temama ili stilovima. To omogućuje spontan doživljaj svake od
izloženih skulptura, utisak aktivnog prostora i žive, radne atmosfere kakva
vlada na Simpozijumu „Terra”. Gotovo svaki učesnik Simpozijuma je predstavljen
bar po jednim delom, što daje mogućnost da se prikažu veoma različite poetike
kako srpskih i jugoslovenskih tako i svetskih umetnika posvećenih radu u ovom
plemenitom materijalu. 
U fundusu “Terre” trenutno se nalazi se
oko 1.000 skulptura u tehnici terakote.U aneksnom delu zgrade, neposredno uz
glavni ulaz, smešten je i jedan manji galerijski prostor (oko 70 kvadratnih
metara) tzv. salon, namenjen održavanju povremenih izložbi.

 

 

 Adresa: Stevana Sremca bb, 23300 Kikinda

Telefon: +381230315050

Fax:+381230426508

E-mail:muzej@terra.rs

Radno vreme: Od utorka do subote, 09:30 – 15:30

Ulaz: besplatan

Read More

Suvača

   

Suvača

 

Jedinstven spomenik srpske arhitekture, mlin koji su pokretali konji, podseća Kikinđane, ali i goste da u gradu imamo remek delo iz 1899. godine.Od nekoliko desetina hiljada, preostale su svega tri suvače u Evropi – u Kikindi, Sarvašu (Mađarska) i Otoku (Hrvatska). Njeni savremenici su znali, a Velikokikindski pisari zabeležili, da je 1781. godine u našoj varoši bilo sedamnaest suvača, dve decenije kasnije trideset dve, a najviše ih je bilo 1847. godine, čak pedeset jedna.U kružnoj zgradi Suvače, prečnika nešto ispod dvadeset metara, sa kupastim krovom prekrivenim biber crepom, smešten je uređaj za mlevenje. Njegov pokretački deo bio je veliki točak (postavnjen vodoravno), sličan točku seoskih kola koji su pokretali upregnuti konji, obrtali drvenu osovinu i pomoću takvog mehanizma pokretali teško mlinsko kamenje. Nije se mlelo samo žito, već i paprika i biber. A priča kaže da je žito bilo tako fino samleveno, da se brašno iz kikindskih suvača pročulo i do bečkog dvora. U proseku za jedan sat rada moglo se samleti stotinak kilograma žitarica.

  

Adresa: Nemanjina 118, 23300 Kikinda

Telefon: +381230421239

Telefon: +381230422500

Fax: +381230421033

E-mail: muzejkikinda@gmail.com

Radno vreme: utorak – subota, od 10h do 16h

nedelja i ponedeljak – neradni dani

Cena ulaznice: 50 dinara

Napomena:
Navedeno radno vreme odnosi se na period od aprila do kraja oktobra. Sve ostale
posete realizuju se isključivo u dogovoru sa nadležnim osobama Narodnog muzeja Kikinda.

Read More

Ulica Generala Drapšina

   

Ulica Generala Drapšina

 

Kikindska ulica Generala Drapšina duga je oko dva kilometra. Od drugih je izdvaja jedinstveni drvored koji, prema oceni svetskog sajta „Arhitektura i dizajn“, ovu ulicu postavljana 22. mesto najlepših ulica na svetu. Ova ulica predstavlja pravi zeleni tunel i oazu prirode u urbanom jezgru grada. Reč je drvoredu koji prosto natkriljuje kuće i ulicu zbog čega je ovde i tokom najvećih žega sasvim prijatno u senci i hladovini. Drvored je zasađen krajem Drugog svetskog rata i ima 389 stabala. Najviše ima američkog koprivića, javora, lipe i nekoliko stabala duda.Smatra se da su stabla dobijena na poklon, kao simbol velikog prijateljstva sa našim proslavljenim naučnikom Mihajlom Pupinom, od američkog predsednika Ruzvelta. Velika pažnja posvećuje se zdravstvenom pregledu stabala, pa tako svako drvo ima zdravstveni karton.

 

Read More