Čarobna Bundeva

Priča o čarobnoj bundevi
Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva (Cucurbita pepo) nezaobilazna je
namirnica na trpezi. Specifičnog ukusa i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz
Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.
Danas se jede u čitavom svetu, od nje mogu da se pripremaju i slana i slatka jela, može da
se jede živa, dinstana, pečena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i sveže
ceđen sok.
Ali, bundeva se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i više od deset
kilograma, već i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristično ulje, koje čuva sve
korisne sastojke semenki, a zbog specifičnog ukusa daje posebnu aromu jelima. Odlično je
kao dodatak salatama i čorbama. Ulje je
bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju
organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože, kao i
bolju funkciju centralnog nervnog sistema, odnosno mozga.
Takođe, stručnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje
kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su
potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. U bolje
snabdevenim prodavnicama zdrave hrane može da se nađe i puter od semenki bundeve,
koji je takođe vrlo zdrav.
Plod bundeve sadrži 90% vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog čega je idealna
namirnica za sve koji žele da smršaju. Bundeva sadrži karotin ili provitamin A, vitamine C i
B grupe- B1, B2, B3, B6, ali i niacin, folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma,
fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60%
nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama. Sadrži i
pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da
nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.
Ali zato seme ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više
belančevina, ugljenih hidrata i masti. Naravno, sadrži i sve vitamine, minerale i druge
korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod. Seme bundeve preporučuje se i kao efikasan i
neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Osim dece, seme bundeve mogu da uzimaju
i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom. Svakodnevno treba da ga jedu i
muškarci sa obolelom prostatom jer smanjuje tegobe.
Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada ljuštite seme
treba da vodite računa da ne uklonite tanku, sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše
lekovitih sastojaka.
Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode
iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike.
Bundevu mogu da jedu i dijabetičari pod uslovom da je ne zaslađuju, kao i osobe sa
oboljenjima želuca i tankog creva. Ko ima psorijazu bundevu treba da jede svaki dan dok je
ima na pijaci, kuvanu, pečenu u rerni ili kao sok.

Takođe, sok se preporučuje i za dobar rad bubrega i kardiovaskularnog sistema, za dobro
varenje i raspoloženje. Pravi se tako što se pripremi tri kilograma očišćene bundeve, sedam
litara vode, dva kilograma šećera i dve kesice limuntusa. Bundeva se zatim iseče na kriške,
stavi u šerpu sa vodom i šećerom i kuva. Kada omekša dobro se propasira, u propasiranu
masu doda se limuntus, a onda pakuje u staklene flaše. Flaše se zatim zatvaraju
celofanom, umotavaju u ćebe i ostavljaju da prenoće dok se sok potpuno ne ohladi. Pije se
po potrebi, a sve vreme čuva na hladnom i tamnom mestu. Sok od bundeve dobar je i
protiv upale jajnika, kao i kod problema izazvanih menopauzom.
Kod bolnih proširenih vena bundeva takođe može da pomogne, preporuka je narodne
medicine. Dovoljno je da se sveže istrugana bundeva stavi kao oblog na bolna mesta i drži
što duže.
Osobama sa zapaljenjem bešike ili bubrega savetuje se da svakodnevno jedu obrok koji se
sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i iseckanog crnog luka. Sve to, pre iznošenja
na sto, treba začiniti sa kašikom do dve pavlake, ali bez soli.

ZA OČI I NERVNI SISTEM
Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo
mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od
katarakte.
Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija.
Semenke takođe imaju hranljiva svojstva, sadrže 20 odsto proteina najboljeg kvaliteta,
dosta vlakana koja regulišu rad organa za varenje, a i dobar su izvor kalijuma, minerala koji
uspostavlja ravnotežu tečnosti u organizmu i pomaže boljem radu nervnog sistema.

 

O Ludajama

1. Preko 100 hiljada tona bundeve se uzgaja u gradu Mortonu (Ilinois).
2. Verovalo se da bundeve uklanjaju pege i leče ujede zmija.
3. Najveća pita od bundeve napravljena je u Ohaju 2010. godine. Bila je teška 3.699
kilograma, a prečnik je iznosio 20 metara.
4. Najteža bundeva, koja je svoje mesto našla i u Ginisovoj knjizi rekorda bila je teška
911.267 kilograma.
5. Cvetovi bundeve su jestivi.
6. Reč tikva datira iz 17. veka.
7. Devedeset odsto bundeve čini voda.
8. Bundeve su ranije upotrebljavane kao jedan od glavnih sastojaka kora za pite, a tek
kasnije su korišćene za punjenje.
9. Stručnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, a istraživanja su
potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.